Kad sam počela da se bavim PRom, pre mnogo godina (naravno, nemam bore da to i dokažem), slali smo medijima najave faksom. Živeli smo u ubeđenju da je PR 21.veka isti onaj PR koji su praktikovali stari Grci i stari Rimljani kada su izbacili, danas popularno nazvane, ključne poruke poput „Veni, vidi, vici“, “Vox populi – Vox Dei”, “Sacra populi lingua est”. Tome vas inače nekad uče na (poprilično dosadnim) predavanjima o PRu. Moj predlog je da oni koje zanima istorijat PRa odu na jedan koristan sajt koji se zove Google.com. Koga pak zanima PR 21.veka neka otvori dobro četiri para očiju, jer situacija se ozbiljno promenila.

PR na kraju 2021.godine nema mnogo veze ni sa PRom sa početka 2020. Nisu stari Rimljani imali Koronu, ali ne možemo ni mi, današnji praktičari, koristiti pandemiju kao izgovor za sve. Moja malenkost misli da bi se promene desile pre ili kasnije, samo ih je Korona ubrzala.  Konkretno, digitalizacija, tansformacija medija i promena u načinu ponašanja potrošača.

Da krenem od plastičnog primera. Moja ćerka (skoro 6) je sa samo godinu dana znala da me pogleda širokom, suznim okicama, kada joj isključim Net da ne bi zurila u ekran i kaže “nema Iternet”. Sa dve I po godine već je znala funkcije na iPadu I mobilnom telefonu. Sa pet prati Netflix, HBO GO I Prime i tačno zna koji je sadržaj zanima u njenoj kids sekciji. TV joj služi samo da odgleda YouTube, “kastuje” sadržaj sa HBO GO ili odabere nešto u video klubu. Ne zna šta su dnevne novine, jer ih ni ja više ne čitam “u papiru”

Disclaimer: u našoj kući još opstaju National Geographic i Mali Zabavnik.

I sad da vas pitam, da li će moje dete i vaša deca konzumirati medije na način na koji smo mi to radili? Naravno da neće.

A da li su vaša deca i moje dete potrošači I to već za deset, 15 godina. O da, a možda i ranije.

Pričamo o generaciji koja vrlo dobro zna želi, ima bezbroj načina da se informiše, svoje potrebe za sadržajem rešava “na zahtev” i sve to što želi – želi odmah.

Pa kako onda PR da funkcioniše u tom svetu novih medija i sadržaja na zahtev?

Ja ću ovde sumirati neka moja ključna zapaženja i promene koje su u toku, a na koje svi mi iz struke moramo obratiti pažnju.

1. Transformacija medija i uvezivanje sa onima koji su im nekada bili konkurencija kao što su podizvodjači i proizvodjači sadržaja, provajderi internet usluga itd. Veliku petorku u Americi činili su CBC, NBC, Disney, News Corporation, Time Warner. Nekad se znalo: kompanije ili studija pripremaju sadržaj (TV emisije, filmove) i prodaju TV stanicama, koji emituju potrošačima, dok provajderi to puštaju preko kabla. Danas, imamo Comcast koji je preuzeo Disney i njegove studije, ali pored toga ovaj konglomerat u svom krilu ima i NBC, Hulu platformu. Viacom se spojio sa CBS i usput kupio i Paramont. Amazon je kupio Washington Post, a planira da kupi MGM studio. AT&T je kupo time Warner Bros, Verizon je kupio AOL I Yaoo. Drugim rečima, svima njima se danas više isplati da se udruže nego da budu konkurencija. Jer tako zajedno, svojoj publici mogu da ponude (skoro) sve što ona želi.

Da li je tradicionalnim medijima odzvonilo? Apsolutno ne. Samo će morati da se prilagodjavaju promenama, željama publike.

2. Potrošači danas očekuju da imate tačno što oni žele. Svi mi koji nešto „prodajemo“ (a svi nešto prodajemo) takmičimo se sa poslednjim najboljim iskustvom koje je imao vaš kupac ili korisnik, tako da je nužno da brend stoji iza vrednosti, pokaže empatiju i poveže se. Drugim rečima, odnosi su sve. A da, i stalno se menjaju. Generacija Z je već pokazala koliko je specifična. Oni duboko veruju i zalažu se za ljudska prava, toleranciju, klimatske promene, zarad slaganja oko njima bitnih tema prevazići će i razlike sa neistomišljenicima. Neće kupovati od kompanije koje smatraju homofobnim, rasistima itd. Podsetimo se, to je generacija koje se završava sa onima rodjenim oko 2015. A šta je sa sledećom generacijom? Njihove navike apsolutno ne možemo znati u ovom trenutku, ali im se već moramo prilagoditi. Setite se mog uvoda. Naša deca su izuzetno dobro informisana jer barataju modernom tehnologijom koja je njihov svet i imaju pristup ogromnom broju informacija. Mi smo ovde gosti, čije iskustvo uskoro isto dolazi u pitanje. Jer šta će ti iskustvo u analognom svetu ako je sve digitalno?
3. Pad poverenja. COVID pandemija je pokazala pad poverenja u Vladu, brendove, medije, donosioce odluka. Ali nije to samo COVID. Nego, potrošači sad mnogo znaju ili misle da mnogo znaju, nije ni važno. Njihovo poverenje vratićete samo tako što ćete im rešiti problem, podeliti njihove vrednosti, izgraditi odnos, ponuditi bolje iskustvo. A to možete znati samo ako ih dobro proučite. Zato PR agencije danas (PR agencije dakle!) ulažu milijarde dolara u analitiku, razumevanja Big Data materije i integrišu tradicionalni PR (šta to uopšte beše) sa kreativnom, digitalnim komunikacijama, e commercom.
4. Online kupovina u porastu. Trilioni dolara su potrošeni na online kupovine. Skoro sve društvene mreže postaju shopping platforme. U Engleskoj je 33 odsto mladih izmedju 18 I 34 godine izjavilo da je kupovalo preko društvenih mreža u samo šest meseci od početka pandemije. To za nas znači da moramo vrlo dobro znati gde su naši potrošači, konkretnu gde su na Internetu. Prošla su vremena u kojima vi plasirate PR tekst pa čekate da vam dodju u radnju nakon što ga pročitaju. Ako smo se dobro razumeli, vaš kupac danas zna duplo više o vašoj konkurenciji i vama mnogo pre što vaš PR manager sedne da napiše taj tekst.

Ali na kraju dana, ipak moram da stanem u odbranu “tradicionalnih vrednosti” i “univerzalnih istina”. A to su dobra ideja i ljudski mozak. Koliko god da se svet digitalizuje, do mere da roboti kreću da nam sredjuju kuće (#jedvačekanje), nikakva tehnologija neće zameniti kreativnost ljudskog mozga. Od toga sve počinje i jedan dobar PR 17, 21. Ili 23.veka to mora znati. Sa kvalitetnim sadržajem i kreaitvnim pristupom, lako ćemo doći do kupca, potrošača, korisnika pa makar to bili njihovi hologrami na Mesecu.

A možda ja i nisam u pravu? Svakako jesam za diskusiju i dijalog na ovu temu, a možete me naći na uvodnom predavanju Londonske škole za odnose sa javnošču pod nazivom – gle čuda – Uvod u savremen PR 21.veka.