U Blicu nedelje koji je objavljen 24. januara izašao je autorski tekst naše koleginice Jelene Džodan. Tekst se bavi fenomenologijom društvenih mreža i činjenicom da su mreže postale neizostavni deo svakodnevice. Tekst prenosimo u celosti.

Niko nije mogao ni da pretpostavi daleke 1994. godine, kada je kreirana platforma Geocities – preteča današnjih društvenih mreža, da će one postati toliko važne i da će izroditi dijapazon zanimanja i sfera poslovanja.

Savremeni način života, trendovi 21. veka, ali i pandemija virusa korona ubrzali su digitalnu transformaciju i društvene mreže učinili neizostavnim faktorom svakodnevice.

Da se tu digitalizacija sveta ne zaustavlja, dokazuje veliki broj modernih zanimanja i pozicija u kompanijama širom planete koje se tiču digitalnog marketinga. Bez njih nijedno poslovanje više nije potpuno, a veliki broj stručnjaka smatra da su digitalni marketing i razvijena strategija nastupa na društvenim mrežama čak presudni za svaki biznis. Vremenom su se mreže razvile toliko, da veliki broj korisnika Facebook, Twitter ili Instagram koristi kao modernu verziju dnevnika, drugi platforme koriste za informisanje, treći za šalu i plasiranje lažnih informacija… Oni snalažljiviji mreže koriste za posao.

Mreže su mnogo moćan alat, ali samo ako ih iskoristimo na pravi način. One će se tek razvijati, a sudeći prema brzini promena i razvoju događaja, niko ne može da zamisli kako će svet društvenih plaformi izgledati za 10 ili 20 godina. Ipak, u jednom se svi slažu: kako god izgledao, sada je pravi trenutak da izgradimo temelje dobre komunikacije i nastupa.

Od nostalgije do lažne stvarnosti

Pre Facebooka, Instagrama, Twittera, YouTubea i sve popularnijeg TikToka, ali i MySpacea kao preteče modernih mreža, imali smo niz platformi koje se smatraju pretečama mreža kakve znamo danas. Međutim, 2004. godina je prekretnica, jer je tada nastao Facebook. On je za samo četiri godine uspeo da osvoji svet i prevaziđe sve do tada poznate platforme, te postane najmoćnija mreža na svetu. Danas je u njegovom vlasništvu Instagram, WhatsApp, Messenger i Oculus VR. Facebook je nastao kao ideja tadašnjeg studenta Harvarda Marka Zakerberga da se studenti lakše povežu i razmenjuju poruke i sadržaje. Brzo je pristup proširen na sve koledže, srednjoškolce, da bi na kraju pristup imao svako ko ima navršenih 13 ili više godina. Iako je primarna ideja bila da se ljudi povežu i uspostave izgubljene kontakte, da razdvojene porodice lakše komuniciraju… društvene mreže su postale način života i danas su prisutne u svim aspektima. Ako imate manji ili veći biznis – morate biti prisutni na mrežama, zbog imidža i promocije, ali i zbog prodaje proizvoda i usluga. U svetu digitalnog marketinga mreže su važan segment poslovanja, a kod influensera i ljudi koji prave lični brend – na mrežama se sakupljaju pratioci i stvara zajednica koja daje vrednost profilu. Ukoliko ste osoba koja ne spada ni u jednu pomenutu grupu – onda imate profil barem na jednoj mreži, za razbibrigu – ili da biste se povezali sa prijateljima. Minoran je broj ljudi koji nije prisutan ni na jednoj platformi. Sve veći broj korisnika mreža upija i dalje deli informacije koje pročita, bez pomisli da li su one istinite i bez provere da li je taj sadržaj verodostojan. Iako nije teško proveriti sve to uz pomoć tri klika u bilo kom pretraživaču, neki korisnici ne umeju, a drugi ne žele – već slepo veruju u sve što pročitaju i vide. Zloupotrebe su sve češće, a teško je ispratiti i prijaviti sve njih. To je igra bez granica, a na svakom pojedincu je da dva puta razmisli pre nego što podeli neki sadržaj ili se upusti u neku raspravu. Važno je voditi računa da ostanemo dosledni sebi i svojim principima i da ne dozvolimo da mreže formiraju naše stavove i mišljenje.

Politička propaganda

Poslednjih godina mreže su sve češće izvor političkih previranja, debata i ozbiljnih skandala. Poznat nam je trend “botova” u Srbiji – naloga ljudi koji zdušno brane ili kritikuju određene političke opcije, partije, ličnosti. Međutim, toga ima svuda, ne samo u Srbiji. Poslednji u nizu događaja je pozivanje na nasilje američkog predsednika Donalda Trampa, koji je poznat po specifičnim stavovima koje je otvoreno iznosio na svom Twitter nalogu. Dok nije izazvao nerede u američkom Kongresu, što je dovelo do trajnog blokiranja njegovog naloga na ovoj mreži. Da nije sve crno, dokaz je i činjenica da za veliki broj događaja svet ne bi saznao da nije mreža. Upravo to što nam je dostupno “sve na klik”, te nas par sekundi deli od deljenja snimka ili sadržaja sa celim svetom, znači da svi ljudi imaju moć da pošalju važnu poruku, a koliko daleko će ona stići i koliko brzo će se raširiti, zavisi od društvenih okolnosti, značaja same poruke i na kraju broja pratilaca osobe koja je deli. Jedan od skorijih upečatljivijih događaja je smrt Amerikanca Džordža Flojda, koji je preminuo nasred ulice, jer policajci nisu želeli da ga oslobode lisica i podignu sa zemlje iako se gušio, premda nisu ni imali jasno objašnjenje za njegovo zadržavanje i vezivanje ruku – bio im je sumnjiv jer je tamnoput. Brutalni snimci sa lica mesta za samo nekoliko minuta obišli su svet zahvaljujući mrežama, a pokret #blacklivesmatter je ponovo u prvi plan vratio pitanje ljudskih prava. Dostupnost i jednostavno korišćenje omogućili su da nam svet bude na dlanu 24/7.

Lajk kao merilo

Veliki problem mreža jeste “fingiranje života”. Poznata uzrečica “nije život Instagram” nastala je kao rezultat velikog broja uticajnih ličnosti koji se fotografišu i snimaju prikazujući obilje i bogatstvo, skupe odevne predmete, automobile, stanove. Veliki broj korisnika žudi da ih kopira, ne razmišljajući o tome da veliki broj tih ličnosti ne živi zaista tako. Tako je nastao trend da se na Instagramu korisnici predstavljaju onako kako bi voleli da ih drugi vide. Interesantno je da je lajk nastao s idejom da korisnici jedni drugima pokažu da su videli njihov sadržaj, da im je simpatičan, a za pojedince je danas merilo vrednosti. Veliki je broj profila i grupa koji na šaljiv način prikazuju video-zapise i fotografije ljudi koji su zaista spremni na neverovatne i često rizične podvige zarad boljeg sadržaja koji će prikupiti više lajkova. Više puta smo imali slučaj pokušaja samoubistva zbog društvenih mreža. Poslednji u nizu nesrećnih događaja je smrt devojčice u Sloveniji, koja je stradala na pruzi pokušavajući da napravi dobar selfi.

Društvene mreže kao biznis

Činjenica je da ljudi danas, kada čuju za neku kompaniju, biznis, prvo na mrežama traže njihove naloge. Zbog toga je nastup na mrežama neizostavan segment svake poslovne komunikacije. Neopisiv potencijal leži tu. Takođe, dobar, ali i loš glas o nekom biznisu najlakše se širi putem društvenih mreža. Koliko je važno da pojedinci povedu računa o ličnom nastupu na mrežama, jer oni uvek predstavljaju kompaniju za koju rade, toliko je poslodavcima bitno da zaposleni budu pristojni i da misle na vrednosti kompanije za koju rade.