Kao i svakog meseca, Tamara Jokanović, generalna direktorka Represent Communications, piše kolumnu za Magazin “Karakter”. Tekst prenosimo u celosti:

Zna li iko šta će se dogoditi tog famoznog 1. januara, koji svi s nestrpljenjem očekujemo?

Stigao je tako dugo očekivani decembar.

Neverovatno da je upravo s početka ove godine moja novogodišnja rezolucija bila, iz potpuno drugih pobuda i razloga, da ova godina što pre i bezbolnije prođe, a ispostavilo se da će to, samo nekoliko meseci kasnije, biti i rezolucija koju će poželeti čitav svet.

Neki bi sigurno rekli da mi je „ovaj odozgo“ stvarno i ispunio želje.

Kad malo bolje razmislim… i jeste! Prolazi. Ne znam ni kada, ni kako, ali znam da sam se osvrnula i da je decembar osvanuo. Što bezbolnije. Kad malo bolje razmislim… i to mi je ispunio. Bezbolnije nego što je to moglo biti, mora se priznati. I pored svih prepreka, izazova, spoljašnjih sila, očekivanih i neočekivanih faktora uticaja, uspona i padova, sopstvenih unutrašnjih borbi sa samim sobom tokom svih proteklih meseci, prošla je. Bezbolnije nego što je to moglo biti.

I šta sad?

Zna li iko šta će se dogoditi tog famoznog 1. januara, koji svi s nestrpljenjem očekujemo? Verujem da bi ta informacija nekog učinila najbogatijim čovekom na svetu kada bi mogao precizno da prorekne budućnost, razvoj i opstanak čovečanstva u narednih nekoliko godina.

A mi svi i dalje brojimo…

Odbrojavamo sitno dane do kraja ove godine, a brojimo i novoinficirane i umrle svakog dana. Nažalost, ne tako sitno. Brojimo sitno nove investicije, ali ne tako sitno i nove kovid bolnice i ambulante. Nova radna mesta i stručnjake, sitno. Nove načine rada i zabrane, ne tako sitno. Pečata u pasošima skoro i da nema, a litre utrošenog alkohola i dezinfekcionog sredstva ne možemo izbrojati. Proslave i okupljanja brojimo sporadično, a depresiju, nasilje i razvode brakova – učestalo. Indrustrije lepote se nikada nisu susrele sa manjim utroškom ruževa za usne, a broj kompanija i industrija kojima je pomoć neophodna, nikada nije bilo više.

Da li ćemo se i mi uskoro sa setom sećati, kao naši stari, Titovog doba i kako je to nekad bilo? Samo što ćemo „naše doba“ zvati #coronatime i preći ćemo na novo računanje vremenskog razdoblja „pre i posle korone“.

Rekapitulacija… vredi samo u slučaju da ćemo izvući ozbiljne zaključke i nauk za buduće izazove sa kojima ćemo se suočiti. U protivnom, šta nam vredi da rekapituliramo, rezimiramo, jer će nam sve te rekapitulacije i rezimei ostati samo prazna slova na papiru. Izgledaće kao novogodišnja želja poslata Deda Mrazu u daleku zemlju Laponiju i koja ili nikada nije stigla do njega ili, silom prilika, nije uspeo da je ispuni.

Šta ćete vi ove Nove godine poželeti?

Sve te stvari koje smo „apriori“ podrazumevali i koje su nam bile „Bogom dane“ su nestale.

Kad malo bolje razmislim, sigurna sam da je „ovaj gore“ ostvario još nečije želje, a ne samo moje…

Ova godina donela nam je nešto novo. Dobili smo više vremena sa svojim porodicama, dobili smo više vremena provedenog kući nego na radnim mestima, više pametno iskorišćenih slobodnih trenutaka, savladali smo neke nove veštine.

Ali ova godina nam je mnogo toga i odnela. Zabave, okupljanja, bezbrižna druženja, zagrljaje, poljupce bez bojazni, rukovanje, nasmejana lica, čiji se osmesi ne skrivaju ispod maski, bliskost, slobodu kretanja i življenja, socijalizaciju.

Zato ove Nove godine poželi nešto pametno! Poželi jako, poželi iskreno, poželi stvarno, jer „ovaj gore“ očigledno ispunjava želje, a možda si ove godine baš ti na redu!

I ne zaboravi najvažniju želju! Jer, rezolucije, pa i ove novogodišnje, vrede samo ukoliko sačuvamo zdravlje…