Čuvena društvena mreža Facebook izvestila je javnost da im je dobit u 2019. godini, prvi put za proteklih pet godina, pala čak za 16 odsto i to sve zbog skandala sa kršenjem privatnosti korisnika i manjkave kontrole problematičnih sadržaja. I? Šta se promenilo za nas u Srbiji, za nas laike koji samo želimo da prikažemo i podelimo svoje uspehe, putovanja, lepe fotografije i stavove? Skoro ništa.

Reklo bi se da su svi na muci! I vlasnici koji se suočavaju sa ozbiljnim zakonskim i finansijskim ograničenjima, ali i laici čiji problem izgleda niko ne shvata ozbiljno

Pre izvesnog vremena, kada mi je bliska prijateljica saopštila da je ugasila profil na Facebook-u zato što zloupotrebljavaju i dele njene korisničke podatke, upitala sam je: A šta je sa Instagramom? Pogledala me je začuđeno, kao da ne zna šta je pitam. I nije znala. Nije znala da je vlasnik obe društvene mreže ‒ isti. Kako to da smo brže-bolje ugasili svoj divan paralelni život ne znajući šta će biti sa „ostavljenim materijalom“ ili bolje reći, šta je bilo sa „ostavljenim materijalom“? Ono što me je dodatno začudilo jeste da se ne bojimo tamo neke druge mreže i tamo nekog drugog ‒ gde će takođe zloupotrebiti sve što kačimo, ostavljamo, delimo ‒ iako i u ovom slučaju ne znamo ko je vlasnik te mreže.

Isto se dogodilo i svim korisnicima banke matičnih ćelija Cryo-Save u Srbiji. Korisnike – koji su, za nekog, dali čitavo malo bogatstvo, ne bi li se osigurali za, ne daj Bože, budućnost svoje dece i u čije su nas blagotvornosti lekari zdušno ubeđivali – su bukvalno „prodali“. Ne zna se gde, ne zna se ko. I? Ko je kriv?

Pa očito mi sami!

Zar nije to ono što smo želeli? Da svi vide koliko smo srećni, uspešni, koliko smo zadovoljni, pa makar i samo na društvenim mrežama. U protivnom, zašto bi bilo ko od nas i postavljao – uz dužno poštovanje za samokontrolnu selekciju sadržaja – bilo šta, na bilo kojoj društvenoj mreži, ukoliko to ne želi?

S druge strane, suočavamo se i sa gašenjem lažnih ili neaktivnih profila na Twitter-u, gde su neki profili izgubili milione svojih „pratilaca“ zbog novih pravila igre koja im se, očito, bar po javnim reakcijama, nisu dopala. Jer… ko će sada slušati da su oni najbolji, najpametniji, najlepši? A još teže će pasti milionima “voajera” koji „nisu zavisnici od društvenih mreža“ i „ne prate baš to“, ali ih itekako zanima šta ko radi, šta ko priča, iako navodno svoje profile drže „samo za prijatelje“ i samo u svoje dvorište gledaju… Dobro, da, ponekad i otključaju profile da pokažu svetu svoje… tek onoliko da nekome zagolicaju maštu. A i nikad se ne zna! Možda baš oni sutra postanu „influenser“ koji ozbiljno zarađuje od svog truda i rada.

Sve u svemu, reklo bi se da su svi na muci! I vlasnici koji se suočavaju sa ozbiljnim zakonskim i finansijskim ograničenjima, ali i laici čiji problem izgleda niko ne shvata ozbiljno! Pa, znaju li ovi što nam svako malo menjaju pravila i algoritme koliko je teško napraviti, isfiltrirati, modifikovati, našminkati, postaviti jednu fotografiju da baš svi na njoj budu lepi? A još teže ako sve to radite toliko često da broj vaših fanova ne opada, da vam nalozi o(p)stanu aktivni, a da opet ne ugušite javnost vašim fantastičnim putovanjima, savršenim brakom, najdražim ljubimcima, najlepšom i najboljom decom, vašim poslom iz snova? A to što neko usput i koristi podatke, koje smo uzgred sami dali, nije ni važno… I kome je uopšte to i bitno…? Samo nek smo lepi, veseli i nasmejani!