Kako su naše bake & deke brinuli o svom zdravlju? Šta kaže lekar, od kontrole do kontrole, manje-više to je bilo to. Plus, kada nalete na lekara na nekoj slavi – taj ga je onda “ugasio”. Izuzetno malo i u retkim situacijama traženja literature, čitanja, samoedukacije.

Kako mi brinemo o našem zdravlju? Kada vam se poslednji put dogodilo da se malo ne informišete o zdravstvenom problemu online, da ne proverite svoje simptome, potencijalna rešenja i terapije, da ne proverite šta vam lekar kaže nakon vizite? 1995. ili 1996?

Kao i u svim sferama naših života, tako i u zdravlju, digitalno doba promenilo je dinamiku komunikacije. Traženje medicinskih saveta i informacija su treća najpopularnija aktivnost na internetu (posle seksa i kockanja).

Čak 80% internet korisnika pretražuje internet u potrazi za medicinskim informacijama, tj. koriste usluge najpoznatijeg lekara na svetu: Dr Googl-a.

Da li su sve informacije iste?

Danas svi mogu da komuniciraju sve. Ipak, komunicirati o zdravlju nije isto kao raditi oglas za patike ili voditi javne debate o tome da li je tvoj iPhone gotivniji od Samsunga tvoje mlađe sestre. Po prirodi, informacije su daleko osetljivije, bilo da je lični stav ili javna kampanja ili jednostavno oglašavanje zdravstvenih usluga i proizvoda.

Iako npr. farmaceutska, bolnička industrija i akademija prilično vode računa o tipu informacija koje plasiraju u javni prostor (do’s and dont’s koje svi mi koji radimo u industriji jako dobro znamo) i dalje postoji nebrojeno mnogo izvora informacija koji ne podležu nikakvoj kontroli. Često na prvi pogled veoma praktične i korisne, informacije iz “neproverenih” izvora kao što su blogovi, ličnih sajtovi, stranice neakreditovanih udruženja itd. mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje.

U digitalnoj eri, svako postaje odgovaran za svoje zdravlje mnogo više nego ranije, pa je s toga bitno kome verujemo. Zlatno pravilo ostaje da više verujemo izvorima povezanim sa relevantnim medicinskim ili akademskim centrima.

SoMe

Društvene mreže predstavljaju odlicne platforme prevashodno za komunikaciju među pacijentima i za razmenu iskustava.

Danas postoji nebrojeno mnogo grupa pacijenata, pogotovo na FB. Neke jesu nezavisne, iza nekih stoje razne industrije, ali zajedničko je to da zbog osetljivosti informacija jako često korisnici ne idu previše duboko u komentare. Jer, nije frka hvaliti svoj telefon, ali malo manje ljudi će otpočeti raspravu o tome kako se bore sa šuljevima. Iako su anonimni.

Bez obzira što je društvenim mrežama manje uključivanja u osetljive teme (manje komentara) i što diskusije veoma često prerastu u deljenje frustracija, značaj ovog kanala komunikacije u sferi zdravlja konstanto raste i predstavlja “must have“ u svakom ozbiljnijem planiranju komunikacije.

Big data – zastrašujući pojam ili realnost?

Osim toga što je Big data postala jedna od najkorišćenijih “10-dollar words”, najbrži i najobimniji protok informacija u istoriji svakodnevno pomera pravila igre i granice.

Big data u smislu share-ovanje naših zdravstvenih parametara na dnevnom nivou, npr merenje pritiska 24/7 preko sata, pruža fenomenalan potencijal za unapređenje medicine. Ali Big data su takođe i milioni nepovezanih e- zdravstvenih kartona, hiperprodukcija aplikacija koje prate trivijalnosti kao npr bol u noktu, wearables koji prikupljaju informacije koje u većini slučajeva ipak i dalje nisu iskorišćene na globalnom nivou.

Kanali kroz koje prolaze informacije o zdravlju svih nas postaju sve kompleksniji. Digitalne komunikacije jesu stvorile fenomenalne uslove za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života, ali i dalje ne koristimo njihov pun potencijal.

Dosta informacija ostaje “izgubljeno u prevodu”, tako da na nama ostaje da biramo kome, koliko i kada verujemo. I šta god nije jasno, da ipak pitamo našeg lekara od krvi i mesa. Dok još postoji.