Koncept sreće na poslu: Još jedna korporativna izmišljotina ili magični sastojak koji će posao učiniti najlepšom sporednom stvari na svetu (a da nije fudbal)

Od malena su nas učili da je privatan život rezervisan za emocije, a da je posao nešto sasvim drugo. Na poslu treba da smo racionalni, ambiciozni, ozbiljni, strogi i da ne filozofiramo previše o smislu života i šta nas čini srećnim. Kakve crne emocije!? Sreća. Ne ide to. I zaista, kada biste 99% savremenih biznismena, poslodavaca, pa čak i zaposlenih pitali da li je radna sredina mesto na kome treba voditi računa o emocijama pojedinaca, i baviti se srećom kao faktorom koji utiče na poslovanje, odgovor bi bio: „Sreću nek oni traže i ostave za kod kuće, ovde smo da radimo i zaradimo. Naposletku, za to smo i plaćeni i imamo mnoge druge povlastice. Još nam samo treba da se brinemo i o psihološko-emotivnom stanju radnika.“

Dakle, sreću je zabranjeno tražiti na poslu. Nije moralno. Nije etički. Tako su nas naučili, to su nam usadili u podsvest. Dobro. Ali, kakve to posledice ostavlja na nas kao ljude. Ako na poslu provodimo cca 40% svog vremena koje nam je dato, od prosečnih 80-tak godina, ispostavlja se da otprilike tridesetak godina provodimo u sredini u kojoj za sreću nema mesta. Ako tome dodamo i nekih 25 godina sna u kojima naša svest spava, preostaje nam samo 25 godina mogućnosti da budemo srećni. To je onaj deo privatnog života u kojem bismo trebali da radimo na svojoj sreći, da je imamo ili nemamo. Prilično razočaravajuća spoznaja, složićete se. Matematički gledano, u najboljem slučaju, koeficijent sreće kojem možemo da se nadamo je 1. S druge strane, da bismo vodili potpun život, da bismo bili bolji, kreativniji, efikasniji, neophodno je da se taj faktor sreće poveća iznad 1, a to je moguće samo ako je potražimo i pronađemo i na poslu. Čak i ako nam u privatnom životu cvetaju ruže, ako smo nesrećni na poslu i u vezi sa poslom, nećemo se osećati dobro.

Srećom, ovaj naš svet je pun kreativnih i pametnih ljudi, onih koji su, kroz sopstveno iskustvo, ali i slušajući priče i ispovedi mnogih drugih, sa sličnim problemima, došli do uvida koji će u bliskoj budućnosti drastično izmeniti naše poimanje poslovnog sveta. Pretpostavljam da se većina susrela sa onom konstatacijom da „ako radiš ono što voliš, nikada više nećeš morati da radiš“. Naravno, nerealno je od života očekivati da svi baš radimo ono što volimo, ali ukoliko se na radno mesto „ušunja“ i faktor sreće, onda nismo daleko od ispunjenja drugog dela gore pomenute tvrdnje.

O kom uvidu je ovde zapravo reč. O tome da savremena radna okruženja i organizacije sve napore usmeravaju na zadovoljstvo zaposlenih. Od dobrih plata, pa do tim bildinga, spisak različitih benefita usmerenih prvenstveno na povećanje zadovoljstva MATERIJALNIM sve je širi i duži. Neko će reći: nije li to i najvažnije? Sa racionalnog aspekta jeste, ali ljudi su ipak nešto kompleksnija bića od onoga što bismo želeli da priznamo. Mislimo da smo racionalni, a u stvari emocije gospodare našim bićem. Kako drugačije objasniti onaj životni paradoks, u kome smo se svi ponekad našli ili nalazili, da naizgled imamo sve, a opet nam osećanje ispunjenosti izmiče? Ono što se dešava na individualnom planu dešava se i u organizacijama. Džaba plate, privatno zdravstveno, tim bildinzi, besplatne teretane i hrana, službena vozila i putovanja.

I pored svega toga, ljudi nisu srećni na poslu i očekuju petak/odmor kao ozebli sunce. TGIF/V (Thanks God its Friday/Vacation) Zašto je to tako? Zato što zadovoljstvo nije isto što i sreća. Možete biti zadovoljni pojedinim aspektima na poslu, možda čak i sa 99% njih, ali to istovremeno ne znači da ćete biti i srećni. Ono kako se osećate na poslu je mnogo važnije i bitnije za vašu poslovnu ispunjenost nego svi pojedinačni elementi zajedno. A za dobar osećaj je potrebno mnogo više od puste materije. Pozitivne emocije, empatija, atmosfera, energija – to su elementi koji čine sredinu ispunjenu srećom. Odmah da se razumemo. Sreću čine i materijalne stvari, da se ne lažemo. Ultimativnoj duhovnosti nije mesto na poslu. Ono što je potrebno je balans jednog i drugog.

O konceptu sreće na poslu mnogo više možete čuti od jednog od pionira ove inicijative Alexandera Kjerulfa. Odvojite malo vremena i pogledajte šta ovaj pametni čovek ima da kaže na tu temu. Nas u Representu je njegova priča inspirisala da pokrenemo primenu ovog koncepta, jer verujemo da je sreća na poslu moguća i da je sredina kao što je naša, plodno tle za tako nešto.

Heartcount platforma koju smo za tu priliku počeli da koristimo je softversko rešenje koje, kao što joj i samo ime kaže, ne broji ono što kaže glava već srce. Naša je iskrena želja da se bavimo ljudima i njihovim osećanjima, nešto što je, kao što ste imali prilike da čujete u prethodnom delu ovog članka, od izuzetnog značaja. Retke su kompanije koje imaju hrabrosti da uđu u ovakvu avanturu. Za to je potrebna vizija, ali ponajviše empatija i verovanje da sreća, a ne zadovoljstvo može od nas napraviti najbolju verziju nas samih. Da budemo drugačiji, a opet bolji. Da nas pokreće pozitivna energija. Umesto zaključka, na kraju se nameće pitanje: „Nije li sreća najuzvišeniji oblik energije?“